Zašto pravo na rad ?

Ostvarivanje prava na rad obezbeđuje:
" Ostvarivanje potrebe za delanjem i ispoljavanjem sopstvenih potencijala
" Ostvarivanje socijalnih kontakta i razmene
" Organizaciju vremena i adekvatnu strukturu i kontinuitet svrsishodnih aktivnosti
" Osećanje svrhe i smisla života

Rad i zaposlenje nisu isto

Ostvarivanje prava na rad ne znači istovremeno i ostvarivanje prava na zaposlenje.
Pravo na rad podrazumeva pravo svakog pojedinca na učešće u životu zajednice u skladu sa sopstvenim potrebama i mogućnostima, a sistem to može da podrži ako svet rada učini otvorenim, dostupnim i pravednim za sve.

Roditelji dece sa autizmom treba da planiraju budućnost svog deteta

Iako je autizam stanje koje traje celog života, ponašanje osoba sa autizmom menja se i pod uticajem sazrevanja i pod uticajem učenja. Roditelji treba da znaju da će njihovo dete sa autizmom steći najviše znanja i u najvećoj meri se osamostaliti za život i prilagoditi okruženju u kome živi, ukoliko je od najranijeg uzrasta uključeno u obrazovni proces zajedno sa prirodnom grupom svojih vršnjaka, i ako se nakon toga uključi u proces rada. Obrazovanje i rad, ne samo da povećavaju znanja, veštine i sposobnosti osoba sa autizmom, već doprinose njihovom osećanju zadovoljstva, emocionalnoj stabilnosti i razumevanju i prihvatanju socijalnih pravila sredine u kojoj žive.

Sve osobe sa autizmom sposobne su da rade

Iskustva iz sveta, kao i sporadična iskustva iz naše sredine pokazuju da nijedno od postojećih rešenja, vezanih za uključivanje u rad, nije podjednako dobro za sve osobe sa autizmom. Za jedne je bolje da rade u zaštitnim radionicama, za druge u nekom porodičnom poslu, dok neke osobe sa autizmom mogu uspešno da se uklope i rade u otvorenoj sredini.
Potrebno je da postoji ponuda različitih vidova uključivanja u rad osoba sa autizmom koje podržavaju institucije sistema i propisi koje te institucije donose. Informacije o različitim mogućnostima za rad treba da budu lako i u potpunosti dostupne svakom zainteresovanom pojedincu.
Odluku o tome šta je najbolje za osobu sa autizmom treba da donesu same osobe sa autizmom, roditelji i članovi porodice u saradnji sa relevantnim institucijama i kompetentnim stručnjacima.
Informacije o različitim mogućnostima izbora, i pružanje obuke za donošenje odluka su od veće pomoći nego preporučivanje nekog određenog rešenja.

Radno okruženje treba da odgovora posebnim i individualnim potrebama osobe sa autizmom

Za sve osobe sa autizmom, bez obzira na razlike koje među njima postoje, uključivanje u proces rada biće uspešno ukoliko su poslodavac i drugi zaposleni upoznati sa uslovima pod kojima osobe sa autizmom dobro funkcionišu i dobro se osećaju.
Poslodavac i drugi zaposleni utiču na radnu uspešnost osobe sa autizmom jer zavisno od spremnosti da otklone ili ne otklone ometajuće faktore, direktno deluju na ishod uključivanja osobe sa autizmom u radni proces.
Poslodavac i drugi zaposleni pružiće podršku osobi sa autizmom da uspešno obavlja dodeljene poslove ako joj obezbede:

- da bude u potpunosti upoznata sa strukturom radnih operacija i šta se od nje očekuje u procesu rada
- da mesto na kome radi bude ustaljeno, a da se svaka promena unapred
najavi
- da uvek dobije tačan opis svakog radnog zadatka
- pomoćna vizuelna i pisana sredstva koja je podsećaju šta se od nje očekuje u sledećoj etapi posla
- da ne bude prekidana tokom obavljanja započetog posla, sve dok ga ne završi
- da zna kada je neki posao ili operacija završena i šta se radi u pauzama
- da u radnom prostoru nema vizuelnih i zvučnih draži koje odvlače pažnju
ili je uznemiravaju

Obuka za rad treba da sadrži i učenje pravila ponašanja za konkretan posao i
konkretno radno okruženje

Da li biste odbili da zaposlite ovakve radnike?

*Vrlo su savesni, posvećeni i precizni u obavljanju posla.

*Nikad im ne morate istu stvar govoriti dvaput.

*Vrlo su organizovani.

*Više urade za jedan dan nego mnogi zaposleni za nedelju dana.

*Jedan je od mojih najboljih radnika.

Ove izjave su navodi nadzornika o nekima od njihovih zaposlenih, koji među sobom imaju još nešto više zajedničkog od ovih visoko ocenjenih veština - oni su svi osobe sa autizmom.
Preuzeto iz teksta ''Developing Business Capacity To Include Employees with Autism'' - sa sajta Autism Society of America.

Umesto analize mogućnosti za ostvarenje prava na rad odraslih osoba sa autizmom u Srbiji, odgovorite na ova pitanja:

-Da li poznajete neku osobu sa autizmom koja negde radi ili je zaposlena?
-Na koji način kod nas, osoba sa autizmom može da ostvari pravo na rad?
-Na koji način su osobe sa autizmom obuhvaćene Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti?
-Kako naš obrazovni sistem priprema osobe sa autizmom za uključivanje u rad?
-Koji servisi i drugi vidovi podrške odraslim osobama sa autizmom postoje kod nas?
-Koji oblici podrške za samostalni život osoba sa autizmom postoje kod nas?

Za osobe sa autizmom je od presudne važnosti da se osamostale u najvećoj mogućoj meri

Proces osamostaljivanja, kod svakog pojedinca, počinje uključivanjem u sistem obrazovanja, nastavlja se uključivanjem u rad i ostvaruje u potpunosti kroz neki od oblika samostalnog života.
Kod nas, za osobe sa autizmom, ne postoje odgovarajuća rešenja za njihovo obrazovanje, rad, stanovanje i samostalan život. Jedini "izbor" jeste da ostanu i trajno žive u okviru svojih porodica. U uslovima potpune izolovanosti, usmerene samo na najužu porodicu, bez mogućnosti zadovoljenja osnovnih životno-razvojnih potreba, osobe sa autizmom postaju sve manje aktivne, nezainteresovane i duboko nezadovoljne. Isti proces dešava se i sa članovima porodice, pre svega roditeljima, koji usled usamljenosti i lišenosti neophodne društvene podrške, bivaju prinuđeni da svoje profesionalno i društveno angažovanje svedu na nužni minimum.

Prilikom traženja najboljeg rešenja za postizanje što većeg stepena samostalnosti, treba uvažiti činjenicu da je odraslim osobama sa autizmom, uključujući i one sa visokim nivoom funkcionisanja, uvek potrebna podrška i određena vrsta pomoći.

Kako se čak i ozbiljno ometenim osobama sa autizmom može pomoći na poslu

"Pokret prema zapošljavanju uz podršku, koji nudi "pravu platu za prave poslove" za osobe sa ometenošću, počinje kasnih 1970-tih u SAD, i sada je on finansiran od federalnih službi. Takve šeme nude podršku na radnom mestu za osobe koje iz različitih razloga nisu sposobne da se snađu na otvorenom radnom tržištu. Jednom kada se pronađe odgovarajuće mesto (često, u SAD, kroz saradnju između specijalnih agencija za zapošljavanje i volonterske grupe za podršku) zapošljava se pratilac da bude uz klijenta u cilju toga da obezbedi da se sve komponente posla (uključujući socijalne i lične aspekte) sprovedu uspešno. Količina potrebne pomoći zavisi od veština i sposobnosti osobe koja se zapošljava ali Marcia Smith (1990) opisuje kako se čak i ozbiljno ometenim osobama sa autizmom može pomoći na poslu kroz ove šeme. Od 55 odraslih osoba kojima je pomagao Maryland Community Services za osobe sa autizmom, svi su imali zaposlenje uz pomoć ove vrste. Mnogi su imali vrlo malo ili uopšte nisu vladali govornim jezikom, a većina je imala i ozbiljne do umerenih intelektualnih hendikepa. Oni su isto tako pokazivali i mnoge probleme karakteristične za autizam, uključujući i povučenost, agresiju i samo-povređivanje, i ritualna i opsesivna ponašanja. Uprkos tome, mnogi su radili sa punim radnim vremenom i zarađivali su nešto preko prosečne plate za tu državu."

Izvod iz knjige Pat Howlin: Preparing for Adulthood iz 1991 godine

Prevela Snežana Lazarević

Umesto zaključka

U Evropi i razvijenim zemljama sveta su se dogodile mnoge pozitivne promene u odnosu društva i institucija sistema prema osobama sa autizmom.
Humanizacija pristupa osvetlila je prilagodljivu prirodu osoba sa autizmom kao i njihove velike potencijale, ne samo u onim neobičnim "beskorisnim" nadarenostima, već u sposobnosti da uče, da rade, i da se u visokoj meri osposobe za samostalan život.
Osobe sa autizmom ostvariće dostojanstven život i u našoj zemlji, kada država, lokalna vlast i nevladin sektor u usaglašenom delovanju budu utemeljili rešenja koja će garantovati ostvarivanje njihovih građanskih prava i uključivanje u život zajednice.
Promenom pristupa u ovom pravcu ostvaruje se nesumnjiva ekonomska i finansijska dobit za društvo, jer ulaganjem u kontinuirani razvoj, osposobljavanje za rad i osamostaljivanje, osobe sa autizmom prestaju da budu samo korisnici usluga, već postaju uključeni i produktivni članovi društvene zajednice.

Kad porastem, biću.....
(šta kažu deca sa autizmom iz Srbije)

Rastko, 9 godina, želi da radi sa kompjuterima

Jovana, 16 godina, želi da kuva kafu

Steva 9 godina, želi da bude obućar

Jovana 11 godina, želi da bude manekenka

Aleksandra 10 godina, želi da svira violinu (ide u muzičku školu)

Igor 13 godina, bi voleo da svira klavir ili da radi u banci

Neka od zanimanja osoba sa autizmom
(podaci iz knjige Preparing for Adulthood autorke Pat Howlin, 1991)

Administrativni asistent
Vođenje poslovnih knjiga
Kopač
Pranje (delimično radno vreme)
Obučen radnik u fabrici
Kompjuterski programer
Radnik u fabrici
Asistent u pošti
Radnik u supermarketu
Analitičar u naftnoj industriji
Obučeni kartograf
Radnik na farmi (roditeljska far.)
Dekorater (očeva firma)
Dizajner tekstila
Električar
Nastojnik
Pripremač hrane
Blagajnik
Izdavač sledovanja

Projekat Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom "Promotion of right to work for people with autism by organizing round-tables and media campaign aiming to improve the law system" - "Promocija prava na rad za osobe sa autizmom organizovanjem okruglih stolova i medijske kampanje u cilju poboljšanja pravnog sistema" je prihvaćen na konkursu SELF-HELP & ADVOCACY for RIGHTS & EQUAL OPPORTUNITIES, SOUTH EAST EUROPE - Samopomoć i zagovaranje za prava i jednake mogućnosti u Jugo-istočnoj Evropi za 2006. Brošura "Pravo na rad za osobe sa autizmom" je deo navedenog projekta.